Suroti2009.03.13 [20:24]
На зеленом пропланку раја,
У врту беле раде,
На самој ивици провалије,
Пресвета Дјева стоји,
А доле, на земљи,
У смртном загрљају,
Чују се јауци и молбе,
Уздаси вере, љубави и наде.
***
Пречиста држи танане лествице,
Ткане од најтање плаве свиле,
И гледа доле тужно и благо,
На свако заборављено лице,
А њене уплакане очи миле,
Осветљавају плаве лествице.
***
И онда, једно за другим,
Пењу се многи,
Мушкарци, жене, деца,
Млади и стари,
Гладни и измучени,
Остављени и заборављени,
Понижени и убоги.
***
Много их у рај прође,
У баште, цвећарнике и шуме,
У станове многе,
И видеше што око не виде,
и ухо не чу,
и у срце човеку не дође.
