Novakovic2009.09.23 [11:38]
Александре, цео албум је привлачан и оригиналан. Ова, последња фотографија је најбоља а пуноту је попримила са веома лепо уобличеним и писменим текстом Г-дина Хаџиратка. Наравно, то сте могли и Ви да урадите.
Доба дана / за фотографисање /, стајна тачка / оригинална /, линије, контраст, боје, распоред објеката и њихов узајамни однос, 1/3 и 2/3, фигура на своду / оригинална и са изванредном илуминацијом /, па и оштрина све је у правилним пропорцијама и заслужује веома ласкаве оцене.
У исто време, ни најмање није претенциозна и не нагиње кичу.
Ако бих, као и обично закерао рекао бих да у постпродукцији имате алатку којом сте могли мало више да посветлите главни објекат / цркву / и то би било још контрасније и оригиналније.
Црква Истока била је снажно присутна у Дукљи и Зети још у периоду прије Светог саве и Немањића. На просторима некадашње Превалитане или Превале, како се у стара времена називала провинција Зета, Цариградска традиција брзо се укорјенила. Словенско кирилометодијевско предање које се ширило од Охрида снажно је утицало на овај крај, нарочито од времена ромејски настројеног Светог Јована Владимира, зетског кнеза, који ће се први од српских владара посветити.
У вријеме његове владавине, у X и XI вијеку, почиње нови талас градње манастира на острвима Скадарског језера.
Св. Јован Владимир на крајњем југоисточном дијелу обале језера гради најстарији манастир скадарске породице, манастир Пречисту Крајинску.
Након манстира Пречиста Крајинска, на острвима Скадарског језера градили су се један по један манастири ове велике породице: Бешка, Врањина, Ком, Старчева горица, Топхана, Морачник.
Саткане од молитве, окупане Скадром, достојанствене и постојане, ређале су се духовне куће на острвима језера.
Манастири Скадарске породице били су Православно духовно средиште XV вијека. У свијести народа представљали су особени Свети простор, особену Зетску Свету Гору.
