YueAn2007.06.14 [21:06]
Protopresbyter Elias reposed!
Metropolitan Laurus Sends Condolences on the Death of Protopresbyter Elias Wen:
http://www.orthodox.cn/news/20070612lauruscondole_en.htm
A Priest's Personal Recount of Fr Elias Wen's Funeral :
http://www.orthodox.cn/news/20070613funeralreport_en.htm
Pictures:
http://www.orthodox.cn/news/20070612freliasfuneral_en.htm
Sve za Hrista2006.06.05 [18:37]
СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ, ЗА ЖИВОТА
СВЕТИТЕЉ !
Када се помене име Светог Јована шангајског, епископа Шангаја, Сан Франциска и Западне Европе, одмах се човек асоцира : на молитву, чудотворца, добротвора, мисионара, аскету, исцелитеља, хранитеља сиротиње. Док је био у Шангају сматра се да је захваљујући његовим проповедима и мисионарским радом у Православље прешло више стотина хиљада Кинеза. У Паризу су га звали Јован Боси, јер је често ишао бос, поготово кад је служио свету Литургију.Неупућени су то приписивали отеклинама ногу усред умора од не спавања. Међутим, разлог је био другачији. Као што је Мојсије добио наредбу од Бога када је гледао купину која гори, а не сагорева, да се изује јер је земља на којој стоји света, тако је и свети Јован осећао себе недостојним да стоји испред светог престола обувен.
Јован Максимовић родио се у Русији 4.јуна 1896. године, у Харковској губернији у месту Адамовски. Свети Јован је био пореклом Србин. Његов отац Борис Максимовић био је племић српског порекла. Породица Максимовић избегла је из Србије у Русију у 18.веку пред најездом турских освајача. Иако у туђини, своје порекло,традицију, језик и обичаје никад нису запостављали ни заборављали. Будући врло побожни, родитељи су свом сину на крштењу дали име Михаило, по архангелу Михаилу. Још у то време породица Максимовић била је позната
по светитељу из њиховог рода светом Јовану тоболском, сибирском мисионару и просветитељу.
Михаило Максимовић још као дечак није био обично дете. Тешко је говорио, мало је јео, а у школи се одвајао од друге деце. Није волео гимнастику,плес, и још у то време гледао је где год је могао да проповеда име Христово. Каже се да је под дечаковим утицајм његова професорица француског језика прешла у Православље.
Као епископ, када је говорио о свом детињству свети Јован је записао: „Откад знам за себе, желео сам да служим правди и истини.Моји родитељи разгорели су у мени непоколебљиву жељу да се борим за истину,а душа се моја усхићивала примерима оних који су жртвовали свој живот за веру.“
Михаило је као осамнаестогодишњак завршио Полтавски кадетски корпус и уписао се на Правни факултет на харковском Царском универзитету и дипломирао четири године касније. Као царски официр, по избијању револуције у Русији Михаило је кренуо у рат на страни цара борећи се против бољшевика. У једној борби рањен је у десну ногу и због тога је до краја живота остао хром. Али младог Михаила је нешто друго вукло и давало му снагу.
Будући да је стално посећивао света богослужења у успенској цркви у Харкову, снага чудотворства светих утвари из те цркве одвела га је на другу страну.
У тој цркви су се чувале чудотворне иконе, а у гробници су лежале чудотворне мошти архиепископа Мелентија Леонтовича, који је на себе за живота узео подвиг борбе са сном. Он је проводио ноћи непомично стојећи руку потигнутих ка небу, никад не лежући у кревет. Михаило се дивио том светитељу, а касније када је постао епископ узео је на себе сличан подвиг не спавајући у кревету четрдесет година.
ОПЕТ У СРБИЈИ
Када је грађански рат у Русији узео маха, млади Михаило са породицом долази у отаџбину Србију. По својој давној жељи уписао је у Београду Теолошки факултет и завршио га 1925. године. Бивши племић живећи као избеглица зарађивао је за живот продајући новине по Београду. Још као цивил млади Михаило је на себе узимао разне подвиге. Мирно би стао на плочник, најчешће бос продао би новине за час, јер су га сви Београђани знали и заволели због његове смирености. Исти ти људи нису ни слутили да купују новине од правог аскете који је завршио два факултета.
Дошло је време да Господ позове Михаила на праву службу. У Миљковом манастиру код Свилајнца 1925. године замонашио се узевши име Јован, по свом претку Јовану Тоболском.
Године 1929. Свети Синод Српске православне цркве поставио га је за професора суплента у Богословији у Битољу. У то време на челу Охридске архиепископије био је владика Николај (Велимировић), а један од професора био је и отац Јустин (Поповић). Тек су овде по први пут и други сазнали за његов свети начин живота. Свети владика Николај би често говорио ђацима: „ децо слушајте оца Јована,јер је он анђео Божији у људском обличју. И кажите другима ако хоће да виде живог светитеља, нека дођу да виде оца Јована“.
ДЕЧИЈИ АНЂЕО ЧУВАР
И ђаци Богословије почели су да примећују да отац Јован мало једе,и то само једном дневно, да је увек насмејан, да се никад не љути, и да никада не спава. Од дана када је примио монашки постриг па до смрти Свети Јован никада није спавао у кревету.Често су га ђаци долазивши
у његову келију налазили како на коленима спава испред иконе Пресвете Богородице, уморан од метанија(земних поклона). Често је звао ђаке код себе и тада би им давао пакете које је као помоћ добијао, али их никада није отварао ,већ је све давао деци и радовао би се њиховом одушевљењу.
Ноћу би обилазио спаваоне и покривао децу,намештао им јастуке и покриваче и осењивао знаком крста.Другим речима, отац Јован је деци био отац и мајка, и анђео чувар.
У Битољу су га сви волели,јер се одмах прочуо као добротвор.Посебно је поштовао светог Наума охридског, јер је имао моћ исцељења душевно оболелих. Са иконом светог Наума обилазио је болнице и молио се за здравље болесника и још од тада потичу сведочанства о његовим чудотворним исцелитељским моћима.
ОДЛАЗАК НА ЕПИСКОПСКУ СЛУЖБУ
Дошла је и 1934. година, отац Јован је добио позив од поглавара руске Заграничне цркве да дође ради хиротоније у чин епископа. Прво што је отац Јован урадио, написао је писмо у којем објашњава да је вероватно дошло до грешке и замене имена, јер по његовим речима он није за епископски чин због његовог тешког говора и ноге на коју стално храмље. Наравно отац Јован је добио одговор да нема никакве грешке и да је њега Свети Синод руске Заграничне цркве изабрао за епископа.
После хиротоније сада епископ Јован послат је у Шангај. Услед много обавеза у пастирском раду, епископу Јовану је нога толико отекла да је морао да иде на болничко лечење,јер му је живот висио о концу. Изашао је из болнице без дозволе, отишао право у цркву и одржао свеноћно бденије и оток је нестао. Много је био жалостан због патње деце. У Шангају је основао Сиротиште светог Тихона Задонског које је удомило чак четири хиљаде деце. Несрећне и напуштене малишане епископ Јован налазио је по улицама Шангаја изгладнеле и оболеле.Постоји једно сведочанство да је помоћница епископа Јована која је уз њега бринула о науштеној деци, била љута на епископа и рекла му љутито да више не доводи децу јер немају чима да их хране. Епископ Јован је отишао у своју келију и целу ноћ се молио.Ујутро је стигао конвој хране коју су добри људи донели да прехране напуштену децу.
ЕПИСКОП ЗАПАДНЕ ЕВРОПЕ И САН ФРАНЦИСКА
Руси су после доласка комуниста на власт у Кини опет кренули у изгнанство. И епископ Јован био је са њима. Свети Синод руске Заграничне цркве поставио је владику Јована 1951. године за архиепископа западноевропског. На службу је дошао у Париз, а касније у Брисел. Он је непрестано путовао читавом Европом, служећи свету литургију на француском, холандском, и касније на енглеском језику.У једној од париских католичких цркава, свештеник је обраћајући се младима рекао: „Тражите доказе, кажете да сада нема ни чуда ни светитеља.Шта ће вам теоријски доказ, када сада улицама Париза хода живи светац Свети Јован Боси.“
У јесен 1962. године Епископ Јован прелази у Сан Франциско, да би помогао завршетак изградње велике саборне цркве посвећене Пресветој Богородици. Неуморни епископ Јован успео је и у том послу.Измиривши завађене земљаке, завршавају изградњу саборног храма.
Пратећи чудотворну икону Курско-Коренску, у Николајевском храму у Сијетлу 2. јула 1966. године служио је свету Литургију. Као и обично после Литургије, остао је у олтару молећи се три сата. Изашавши отишао је у парохијски дом и пред иконом коју је допратио испустио своју свету душу.Владику Јована су први пут после четрдесет година положили у постељу.
Када су људи чули да се владика Јован упокојио, похрлили су да му одају почаст. Његови посмртни остаци шест дана лежали у цркви Пресвете Богородице у Сан Франциску, и уместо да се осећају, напротив тело је ширило блажени мирис. После литургије и опела и целе церемоније које је трајало седам сати, тело су положили у гроб. Године 1993., ковчег са његовим телом су извадили и отворили, тело је остало нетакнуто и нетрулежно. Уброзо затим онај који је на себе узео најстроже покоре,утешитељ и мисионар, добар пастир и слуга Христов, васпитач омладине пун благости и љубави према Богу и ближњима, проглашен је за светитеља.
Још пре проглашења, народ је упућивао молитве Светом владики, јер је сматран светитељем још за живота.
И неверници су знали да не треба да се плаше урагана, торнада, нити било каквог времена ,док је Владика на острву. Када би на радију јавили да се невреме приближава, свети владика Јован би излазио и са крстом благосиљао острво са све четири стране. Невреме би једноставно заобишло острво.
Господ нам је дао молитвеника којем треба да се молимо да нас сачува од невремена овог света , да нас избави од буре страсти овог света, а то је Свети Јован шангајски чутотворац.
ЗАТО МУ ЗАПЕВАЈМО С БЛАГОДАРНОШЋУ : РАДУЈ СЕ СВЕТИТЕЉУ ОЧЕ НАШ ЈОВАНЕ, ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА ЧУДОТВОРЧЕ
свестеник Благоје Т. Катић
НЕКА НЕКО ПРЕВЕДЕ ОВО БРАЋИ КИНЕЗИМА НА ЕНГЛЕСКИ!
xalkida2006.05.10 [08:02]
Excellent photo. Very nice note.
mihaela2006.05.06 [16:32]
Russian Orthodox Church Outside Russia :) They are not under Moscow Patriarchy, but, as I know there are some tratatives in order to come back to Patriarchy.
marina2006.05.06 [16:31]
Хвала !
Ала ја немам појма :)))
perovict2006.05.06 [16:30]
Russian Orthodox Church Outside Russia
Руска Загранична Црква
s.B.Marjan2006.02.15 [20:20]
Ево данас у Вечерњим Новостима. Ако неко хоће нека преведе, на енглески:
Према казивањима манђелошког проте Драгана Николића светац Јован Шангајски је Рус који је 1918.г. дошао у Србију и поред тога што је завршио високе црквене школе и правни факултет, по доласку је радио као колпортер продавајући по улицама новине. Пoсле сусрета са владиком Николајем замонашио се у манастиру Миљково код Зајечара. Затим бива професор Српске државне гимназије у
Битољу, а од 1934. и епископ у Шангају, да би после смрти његово тело било смештено у једној Православној цркви у Сан Франциску. За свеца је канонизован 1990.г.
YueAn2006.02.14 [13:30]
After the repose of Archbishop Simon of Shanghai in 1933, Archbishop Victor who headed the Russian Mission in China sent a request to the Synod for a new bishop for Shanghai. In 1934, the hieromonk John (Ioann in Russian) was consecrated bishop of Shanghai when he was 38 years old, by Metropolitan Anthony (Khrapovitsky) in the presence of many Russian hierarchs and Serbian delegates, such as his contemporary, St Nikolai (Velimirovich) of Ochrid.
Saint John arrived in Shanghai from Serbia on the feast of the entry of the Theotokos (Nov 21/Dec 4, 1934).
Vladimir2006.02.13 [22:48]
Револуција у Русији принудила је породицу Максимович да напусти своју отаџбину и дође у Србију. Овде је Михаило Максимович дипломирао на Богословском факултету 1925, а 1926. је замонашен у манастиру Миљково. Био је вероучитељ у гимназији, а од 1929. предавач и васпитач у српској богословији Св. апостола Јована Богослова у Битољу, у Охридској епархији под управом светог владике Николаја. Веома је поштовао светог Наума Охридског. Забележена је анегдота у вези са постављањем оца Јована за епископа шангајског. У трамвају срела га је познаница којој је он објаснио да је дошао у Београд јер је грешком добио позив намењен неком другом јеромонаху Јовану кога треба да посвете за епископа. Иста познаница га је срела и сутрадан а он јој је саопштио да је грешка много већа него што је очекивао - за епископа су решили да посвете њега! Хиротонисан је 28. маја 1934.а у Шангај стигао у новембру 1935.
s.B.Marjan2006.02.13 [21:50]
Брате Владимире, први пут то чујем, ајде причај нам мало
Vladimir2006.02.13 [21:48]
Excellent! Ioannes, do you know that Saint Ioann of Shanghai arrived to China from Serbia?!
YueAn2006.02.13 [13:59]
Fr Ilias is came from Brijing(Peking)originally,and served many years in Shanghai as dean of Cathedral.And he is spiritual disciple of Saint Ioann Maximovich Archbishop of Shanghai.
